MAGNETNA VODA
Magnetni filter svojim magnetnim poljem obezbeđuje namagnetisanje makro molekula vode, tj orijentaciju dipola vode u zadatom smeru polja razarajući makromolekule (klastere) vode na jednostavnije heksagonalne molekule vode. Ovaj tip magnetajzera koji je po svojoj konstrukciji specifičan, pretstavlja jedan od najefikasnijih magnetnih sistema koji jednostavno „rastresa“ molekularnu strukturu vode. Sastavljen je od biokeramičkih kuglica i permanentnih magneta. Zahvaljujući svojoj jačini i delovanju iz neposredne blizine na vodu koja protiče kroz magnetne procepe dejstvo magneta je izuzetno jako.
MAGNETNI FILTER - DELOVANjE
Prolaskom filtrirane vode kroz permanentno magnetno polje dipoli se orijentišu po zadatoj osi magnetizacije i na taj način se izlakom iz magnetnog polja izaziva raspad makro molekula (klastera) na jednostavnije (manje) molekule vode. Efekat upotrebe vode obrađene magnetnim filterom je da se znatno poboljšava resorpcija vode kroz membrane ćelija čoveka, životinja i biljaka. To za posledicu ima ubrzavanje procesa metabolizma. Ubrzavanje metabolizma je od izuzetnog značaja u smislu da se ubrzava proces lučenja i izbacivanja štetnih materija iz organizma čoveka, životinja a kod biljaka se drastično ubrzava rast i razvoj zato što se mineralne materije većom brzinom raznose do ćelije.
Molekul vode se sastoji od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika. Znači: H2O. Jednostavno rečeno, atomi kiseonika deluju kao negativni, dok je svaki vodonik deluje kao pozitivan. Molekuli vode ne postoje samostalno. Oni se sa drugim molekulima vode grupišu u klastere(makromolekule) po privlačnosti pozitivnog vodonika jednog molekula do negativnog kiseonika drugog molekula. Molekularni klasteri vode dolaze u raznim veličinama, u zavisnosti od broja molekula koji su se "povezali".
U slučaju vode koja nije magnetno strukturirana, klasteri se uglavnom sastoje od mnogo vodenih molekula koji su u "labavoj" vezi. Ovakav labav i haotičan oblik privlačnosti omogućuje toksinima i zagađivačima da putuju unutar makromolekula vode. Kada voda stiže do ćelijske membrane, mnogi od njih ne uspeju da uđu u ćeliju jer su preveliki ili sadrže toksine koje je ćelija "programirana" da odbije. Manji klasteri će ući ćeliju, neki sa toksinima u sebi.
TRETMAN VODE MAGNETIMA IMA SMISLA SAMO AKO JE VODA PRE TOGA PREČIŠĆENA!
